Sve što treba da znate o hashtag-u

Ono što danas nazivamo hashtag-om decenijama u nazad znali smo kao taster taraba ne telefonima ili kao šablon na kome smo igrali Iks-Oks. U poslednjih nekoliko godina ovaj simbol je postao mnogo više od toga – dobio je ogroman značaj i široku primenu. Međutim, mnogi od nas ne razumeju moć i poentu hashtag-a, kao ni osnovna pravila njegovog korišćenja, te zato danas pričamo upravo o njemu.

Počeci hashtag-a, verovali ili ne, datiraju još iz 80-ih godina i koristili su se na starom dobrom IRC-u (Internet Relay Chat) za klasifikaciju različitih sadržaja kao što su tekstualne poruke, slike i video zapisi. Ovo je znatno olakšalo pretragu korisnika IRC platforme. Hashtag je ostao u okvirima IRC-a skoro dve pune decenije, a onda se 2007. proširio i na twitter.

Čovek koji je doneo hashtag na twitter je Chris Messina, on je predložio korišćenje ovog simbola kako bi se olakšala komunikacija različitih grupa ljudi.

Twitter je njegov predlog odbio uz izgovor da je ideja štreberska i da nikada neće zaživeti, međutim svega 2 meseca kasnije, kada su San Dijego zadesili veliki požari, uspeo je da na delima pokaže genijalnost svoje ideje. Chris je jednom od tviteraša koji je izveštavao o požarima predložio da koristi hashtag #SanDeigoFire i upravo je taj momenat bio esencijalan za popularizaciju ovog internet fenomena.

2009. godine Twitter i zvanično uvodi hashtag sistem pretrage i praćenja objava, a godinu kasnije uvodi i opciju trending topics – top listu najpopularnijih hashtag-ova. Hashtag se u narednim godinama proširio i na ostale socijalne mreže kao što su Facebook, Tumblr, Pinterest, Google+ i druge. Njegova osnovna funkcija je omogućavanje korisnicima da pretražuju i prate određeni sadržaj, ali je hashtag danas mnogo više od toga – on je ultimativni internet trend.

Ono što ja često primećujem je nepravilno pisanje i preterana upotreba hashtag-a, što me je navelo da objasnim par jednostavnih pravila vezanih za njega.

  1. Prvo pravilo se odnosi na preteranu upotrebu. Koristite jedan ili dva hashtag-a po postu, jer u suprotnom oni neće doći do izražaja a ljudi će vašu objavu podsvesno registrovati kao spam.
  1. Hashtag-ovi treba da budu kratki, čak i ako određena platforma ne ograničava broj karaktera po objavi, retko ko čita i još ređe pretražuje preduge hashtag-ove.
  1. Nema razmaka i interpunkcije, ljudi često u hashtag stavljaju znake interpunkcije, što je potpuno nepotrebno, a neretko reči odvajaju donjom crtom (_) što je takođe greška. Reči se u hashtag-u odvajaju velikim slovima, svaki drugi način njegove upotrebe je ne samo nepravilan, već i smanjuje mogućnost da neko pronađe vaš post i može dovesti do nerazumevanja.

Navešću i primer loše definisanog hashtag-a koji je doveo do konfuzije globalnih razmera. Naime, nakon smrti Margaret Tačer (Thatcher) jedan od globalnih trend topic-a je bio #nowthatcherisdead, pošto većina nije koristila velika slova, mnogi su pomisli da se radi o muzičkoj legendi, pročitavši ga kao #NowThatCherIsDead.

Ova konfuzija se na kraju pretvorila u dobru foru, ali bi slična greška u nekoj ozbiljnoj kampanji mogla ozbiljno ugroziti reputaciju vašeg brenda.

Nadam se da vam je ovaj kratak uvod u hashtag-ove bio zabavan i da će biti koristan. U nekom od sledećih postova pisaćemo i o njihovoj primeni u biznisu. Ukoliko imate pitanja, predloge ili samo želite da date svoj komentar pišite nam u komentarima ili nas kontaktirajte na nekoj od društvenih mreža.

Srećno heštegovanje! 🙂