Ono što danas nazivamo hashtag-om decenijama u nazad znali smo kao taster taraba ne telefonima ili kao šablon na kome smo igrali Iks-Oks. U poslednjih nekoliko godina ovaj simbol je postao mnogo više od toga – dobio je ogroman značaj i široku primenu. Međutim, mnogi od nas ne razumeju moć i poentu hashtag-a, kao ni osnovna pravila njegovog korišćenja, te zato danas pričamo upravo o njemu.
Počeci hashtag-a, verovali ili ne, datiraju još iz 80-ih godina i koristili su se na starom dobrom IRC-u (Internet Relay Chat) za klasifikaciju različitih sadržaja kao što su tekstualne poruke, slike i video zapisi. Ovo je znatno olakšalo pretragu korisnika IRC platforme. Hashtag je ostao u okvirima IRC-a skoro dve pune decenije, a onda se 2007. proširio i na twitter.
Čovek koji je doneo hashtag na twitter je Chris Messina, on je predložio korišćenje ovog simbola kako bi se olakšala komunikacija različitih grupa ljudi.
how do you feel about using # (pound) for groups. As in #barcamp [msg]?
— Chris Messina ✍ (@chrismessina) August 23, 2007
Twitter je njegov predlog odbio uz izgovor da je ideja štreberska i da nikada neće zaživeti, međutim svega 2 meseca kasnije, kada su San Dijego zadesili veliki požari, uspeo je da na delima pokaže genijalnost svoje ideje. Chris je jednom od tviteraša koji je izveštavao o požarima predložio da koristi hashtag #SanDeigoFire i upravo je taj momenat bio esencijalan za popularizaciju ovog internet fenomena.
2009. godine Twitter i zvanično uvodi hashtag sistem pretrage i praćenja objava, a godinu kasnije uvodi i opciju trending topics – top listu najpopularnijih hashtag-ova. Hashtag se u narednim godinama proširio i na ostale socijalne mreže kao što su Facebook, Tumblr, Pinterest, Google+ i druge. Njegova osnovna funkcija je omogućavanje korisnicima da pretražuju i prate određeni sadržaj, ali je hashtag danas mnogo više od toga – on je ultimativni internet trend.
Ono što ja često primećujem je nepravilno pisanje i preterana upotreba hashtag-a, što me je navelo da objasnim par jednostavnih pravila vezanih za njega.
- Prvo pravilo se odnosi na preteranu upotrebu. Koristite jedan ili dva hashtag-a po postu, jer u suprotnom oni neće doći do izražaja a ljudi će vašu objavu podsvesno registrovati kao spam.
- Hashtag-ovi treba da budu kratki, čak i ako određena platforma ne ograničava broj karaktera po objavi, retko ko čita i još ređe pretražuje preduge hashtag-ove.
- Nema razmaka i interpunkcije, ljudi često u hashtag stavljaju znake interpunkcije, što je potpuno nepotrebno, a neretko reči odvajaju donjom crtom (_) što je takođe greška. Reči se u hashtag-u odvajaju velikim slovima, svaki drugi način njegove upotrebe je ne samo nepravilan, već i smanjuje mogućnost da neko pronađe vaš post i može dovesti do nerazumevanja.
Navešću i primer loše definisanog hashtag-a koji je doveo do konfuzije globalnih razmera. Naime, nakon smrti Margaret Tačer (Thatcher) jedan od globalnih trend topic-a je bio #nowthatcherisdead, pošto većina nije koristila velika slova, mnogi su pomisli da se radi o muzičkoj legendi, pročitavši ga kao #NowThatCherIsDead.
Did Cher die? #nowthatchersdead pic.twitter.com/wyS0L5HFXs
— Ål Power (@alpower81) April 8, 2013
Nope. She’s not here.
— Princess Diana (@DianaInHeaven) April 8, 2013
Ova konfuzija se na kraju pretvorila u dobru foru, ali bi slična greška u nekoj ozbiljnoj kampanji mogla ozbiljno ugroziti reputaciju vašeg brenda.
Nadam se da vam je ovaj kratak uvod u hashtag-ove bio zabavan i da će biti koristan. U nekom od sledećih postova pisaćemo i o njihovoj primeni u biznisu. Ukoliko imate pitanja, predloge ili samo želite da date svoj komentar pišite nam u komentarima ili nas kontaktirajte na nekoj od društvenih mreža.
Tweet #TeamPinConsulting
Srećno heštegovanje! 🙂
Admin, dana 22/05/2015